Posted on at

31.03.2017.

Bolest spavanja

Možda još niko nije čuo za ovu bolest, ali da vam ja priznam ja sam je uvijek imala. Jednostavnije rečeno imam je otkako znam za sebe.

Sama sam je sebi dijagnozirala.

Dok sam išla u srednju uvijek sam jedva čekala da dođem kući i da legnem barem sat vremena pa da mogu funcionisati, pa na trening i opet jedva čekati da legnem. Ništa se nije naravno promijenilo ni na faxu, nego slobodno mogu reći "stanje" se pogoršalo u znatnijoj mjeri. Naime znala sam da učim i odspavam 15 minuta, da zaspem da uopšte ne znam gdje sam, probudim se i gledam oko sebe sve mi nejasno, nelogično. Ali mislila sam da je to prolazno stanje da ne mogu više u krajnost ići, ali kako sam počela raditi i tu misao sam bacila u vodu. Jedem, u pola 5 sam u krevetu već, onda ustanem u 9 samo jer se moram okupati, osušim kosu, do 10 sam već u krpama i spavam do ujutro. Da ne spominjem da se znalo prečesto dešavati da zaspem poslije posla u pola 5, a da ustanem ujutro na posao kao da je to par sati, a ne gotovo 12 sati. Ne okrenem se..

Stanje zvano koma.

Mnogi to tumače da sam hronično neispavana od izlazaka, tuluma, od posla, ili od umora. Neki su mi govorili da sam to radila da pobjegnem od svakodnevnice, a nisam imala za to razloga. Nekima je palo i na pamet da je to možda i zbog toga što sam usamljena? Hm na to sam navikla, od toga sigurno nije. Neki dan mi rekoše da mi možda fali kakve sexualne aktivnosti, hmm šta mi sve neće smisliti kao odgovor na pitanje zašto mogu uvijek zaspati, i zasto nemam problema sa nesanicom?

Ne kažem ja da je to loše, ali prečesto mi bude teško da ne zaspem, a da nastavim neke vandredne aktivnosti. Često zamišljam svoj krevetac, dekicu.

Bolesno, zar ne?